Aleksandar Šapić: Ozbiljni ljudi nikad ne idu glavom kroz zid

Na pitanje zašto na političkoj sceni ne nastupa kao u bazenu, bivši najbolji vaterpolista sveta, lider Srpskog patriotskog saveza i predsednik opštine Novi Beograd Aleksandar Šapić u razgovoru za NIN ističe da je u vaterpolu ono što gledalac vidi spolja posledica daleko dubljih stvari, koje ne vidi.

Često vas krade sudija, ne ide šut, taj dan se loše osećate, u ekipi nešto nije bilo dobro, trener vam nešto zamera…Sve to treba da izdržite, kada vas udari protivnik da ne odreagujete i da sve vreme ostanete fokusirani, da bi na kraju postigli gol, pobedili. Da bi svirala himna i svi gledaoci bili srećni i veseli. A niko ne zna šta sam ja sve morao u međuvremenu da izdržim. Slično je i u životu, pa i politici. Morate da izdržite razne nepravde, a zadržite fokus i koncetraciju da bi na kraju uspeli da donesete nešto dobro i korisno. Ozbiljni i uspešni ljudi nikad ne idu glavom kroz zid. Od toga nema sreće ni u jednom poslu – ističe Šapić.

Vesna Rakić Vodinelić vas na primer vidi kao one koji žele da predstavljaju desnicu, nalik Trampa ili Džonsona?

Veliko je pitanje šta se u današnje vreme podrazumeva pod levicom i desnicom. Programi svih stranaka su jako slični. Ideologija je skoro nestala i to ne samo kod nas, nego i u svetu. Ne znam šta gđa Vodinelić podrazumeva pod desnicom, ali mogu da vam kažem kako mi sebe vidimo. Imamo u nazivu stranke patriotska, što smatramo ljubavlju prema svojoj zemlji. Pa čak i termin nacionalizam, ne treba mešati sa šovinizmom ili diskriminacijom. Ako pod nacionalizmom podrazumevamo ljubav prema svom narodu, tu nema ništa loše. Druga je stvar što su nesrećna vremena i ratovi ne samo kod nas, nego u celom regionu, ostavili velike posledice. U to vreme najviše su se brkali i zloupotrebljavali pojmovi koji označavaju ljubav prema otadžbini. Pa je to delom ostalo i danas. Mi samo ne želimo da vodimo ni proistočnu, ni prozapadnu politiku, nego prosrpsku. Ne želimo nikoga da ugrožavamo, još manje da mrzimo, ali poslednje što želimo je da krijemo da svoj srpski narod najviše volimo.

Na vašoj listi je general Andrić. Fond za humanitarno pravo podigao je krivičnu prijavu protiv njega između ostalog, za osnivanje logora Sušica, gde je ubijeno 160 ljudi, i više žena silovano?

Znate li vi nešto više o tome osim što je Fond Nataše Kandić, podigao prijavu? General Andrić je bio u Hagu.

Da, svedočio je u odbrani Miloševića i Karadžića?

Tako je, ali ne samo to. Na temu koju ste naveli dao je i dokaze o svojoj nevinosti, štaviše, pre nego je napustio to mesto izdao je naređenje da ni jednom zarobljeniku ne sme ništa da se dogodi. Do ubistva određenog broja ljudi došlo je tek kada je on napustio tu teritoriju. Te dokaze predočio je Hagu i zato protiv njega nije ni podignuta optužnica u Haškom tribunalu. Čak ni takav Haški tribunal, nije imao nikakvu zamerku na ono što je radio general Andrić u ratu, ali jeste Nataša Kandić. Voleo bih da kada postavljate takva pitanja odete bar korak dalje od Fonda za humanitarno pravo i Nataše Kandić.

Na vašoj listi je i bivša pripadnica SRS…

… Marina Raguš.

Poznajete je od ranije?

Upoznao sam je pre nekoliko meseci.

Svojevremeno se dvoumila o prelasku iz SRS u SNS?

Toliko da je na kraju napustila politiku. Nisam puno pričao s njom o tim vremenima, već o aktuelnim. Sigurno da politke koje su neki od tih ljudi zastupali nisu uvek bile politike koje sam i sam podržavao. Kako sazrevate, edukujete se, kako se menjaju okolnosti u zemlji i svetu, tako menjate životne, pa i političke stavove. Na današnji dan ti ljudi koji stoje iza mene imaju slične stavove kao ja. Postoje i danas neke različitosti, ali mi smo demokratska organizacija u kojoj svako ima pravo da ima svoj stav, ali da njim ne ugrožava opštu politiku organizacije.

Bila je blizak saradnik Aleksandra Vučića u SRS, naročito u timu za odbranu Šešelja u Hagu…

… Ako se sećate Marina je bila među retkim radikalima tada, koja nikada nije uvredila sagovornika. Nije nikada širala rasnu, versku ili nacionalnu netrpeljivost. Kod mene na listi je kao nestranačka ličnost, kao i Ratko Dmitrović i mislim da je jedna jako kvalitetna osoba koja na razuman način percipira političku situaciju, put i pravac Srbije.

Zašto niste u Savezu za Srbiju?

Pre šest godina sam krenuo svojim putem. Tad je dobar deo onih onih koji su sada u SZS napustio politiku. Pošto su je napustili onda je logično da ih nije interesovalo s kojim problemima se recimo svi mi, pa i ja suočavamo. Imali su svoje prioritete, što je u redu. Što bih ja bio ljut recimo na Dragana Đilasa ili Vuka Jeremića što četiri godine nisu hteli da se bave politikom. Kada bi ih tada neko zvao za komentar stanja u zemlji, odgovarali su da se bave drugim stvarima. I niko se na njih zbog toga ljutio nije. Stoga ne vidim danas ni jedan razlog da na mene neko bude ljut, što od momenta kad su odlučili da se vrate u politiku, ja ili bilo ko drugi, ne želi da radi ono što su oni sad zamislili. U međuvremenu, kreirao sam svoj put, svoju politiku, imam svoje političke stavove, rezultate. Sam sam izašao na izbore na Novom Beogradu i pobedio. U Beogradu bio pojedinačno drugi. Pobediti mašineriju kao što je SNS, ne u Ćićevcu nego na Novom Beogradu gde živi više stotina hiljada ljudi. I to bez ijedne ružne reči o političkom protivniku, bez negativne kampanje. To nije lako. Pa sam svima koji su želeli dobro Novom Beogradu ponudio da uđu u vlast, čak i SNS-u, ali su mnogi, pa i oni, počeli da me uslovljavaju i od toga ništa nije bilo. Nije smisao mog života da skidam ili dovodim nekoga na vlast. To radi narod. Smisao mog života je da dok se bavim ovim poslom uradim nešto korisno za svoju opštinu, grad ili državu. I da pri tom ne pogazim ni jedno svoje, kako ljudsko, tako ni političko načelo.
Pitali su me pre neki dan, hoćete li sarađivati ako uđete… Polako, ne znam ni koliko ću glasova dobiti. A ako uđem u Parlament, ne znam ni da li će neko da mi nudi ulazak u vladu. Pod kojim uslovima, koji će biti program vlade.. ali odmah mogu da vam kažem da neću preći ni preko jedne stvari za koju ne verujem da je dobra.

Zašto ste za izlazak na izbore, a ne za bojkot?

A zašto bih bio za bojkot?! Dajte mi jedan argument zašto da budem za bojkot i kako će on pomoći meni i mom narodu da dan posle bude bolje. Do sada nisam našao ni jedan.

Mislite da su izborni uslovi fer?

Mislim da izborni uslovi nisu fer već više od 25 godina.

To znači da sledećih dvesta godina ovo treba da bude princip po kojem će se odigravati politički život?

Možda je ideja o bojkotu sjajna, ali je ja ne prepoznajem.

Ako ne možete na RTS, kako mislite da znaju da se uopšte bavite politikom širom Srbije?

Ne mogu da kažem da je loše što je birački spisak konačno sređen, da svako može da proveri da li je glasao ili ne. Ne mogu da kažem da je loše što je neko zabranio poslanicima u Parlamentu da prave od sebe i građana budale lažnim amandmanima, koje je podnosila pa povlačila SNS dve godine, da bi opoziciji uzeli vreme. Ja da sam recimo bio u Parlamentu, tad bih ga napustio. Opozicija ga nije tada napustila, već je čekala da dođe neko ko nije u Parlmentu i kaže, e sad napustite. Meni neće niko nikad reći kad i šta treba da radim. Evo sad čitam i da se odbijaju gostovanja uživo.

To je gostovanje Lutovca u Upitniku, kada on govori a kamere snimaju člana SNS, koji ga nadglasava?

E, pa sad!

To je taj poziv?

Uživo u emisiji mogu da rade šta hoće, kad je uživo to sve narod vidi i takve prilike ne smeju da se propuštaju. Ja sam imao četiri minuta na RTS ili tri, u predizbornom programu u Beogradskoj hronici, pa sam došao. Za sedam godina tri minuta. U Upitniku bio jednom i to kao bivši sportista, posle onog incidenata u Splitu. U svetu iz kog dolazim, sportu, niko nikada nije pobedio tako što je sedeo kući i čekao da se protivnik sam pobedi. Ko misli da će nešto u ovoj zemlji da promeni time što neće da učestvuje nego će da čeka da se neko drugi skoloni, mora da zna da se to neće desiti. Ni jednog političara nisam ja birao. To nisu moji drugari iz detinjstva, niti su ljudi sa kojima se družim, to su ljudi koje je narod, na ovaj ili onaj način, spletom raznih okolnosti izabrao.

Spletom nekih čudnih okonosti?

Čudnih okolnosti. Kakve god da su, takve okolnosti su nam manje više, već decenijama unazad.

Da li ste čuli za šećer i za ulje, tu čudnu trgovinu pred izbore?

Nezgodno je sa vama voditi razgovor jer ste ostrašćeni. Ne verujem da jedan Aca Šapić može da zaustavi bilo koji veliki i važan proces u ovoj zemlji, naročito ne tako sjajnu ideju kao što je bojkot. Ona će pokazati svu svoju veličinu ako je sjajna, ako ne, ispostaviće se da je neko loše procenio.

Da li ste čuli za te džipove sa zatamnjenim staklima, bez registraskih tablica?

Banalizovali ste stvar. Džipovi sa zatamnjenim staklima, kao i svaka vrsta fizičkog pritiska je nešto što nikada neću podržati, ne znam zašto me uopšte to pitate.

Jeste čuli da se to radi i da SNS ide po manjim mestima…

… Čuo sam! I, kakve to veze ima sa mnom?!

Koje je vaše mišljenje?

To je katastrofalna stvar, to urušava civilizovano društvo i ne dozvoljava mu da ide napred. Nikada ne bih slao crne, bele, žute džipove, niti bilo šta drugo. Idite pitajte SNS da li ih ona šalje, ko šalje i zašto to radi. Ako pitate njih, oni će vam reći, to nije naš džip. I opet zatvoren krug.

Jeste li čuli za tu trgovinu glas za šećer, brašno, ulje?

Ako neko u ime stranke, bilo koje, kupi šećer, ulje i krompir, pokloni nekome i ljudi zbog toga glasaju za njega, šta ja da mu radim. Nikada ne bih kupovao šećer i ulje u zamenu za glas. Nosio bih ako imam, nekome ko je socijalno ugrožen, to nije zabranjeno, ali nikad ne bih pred izbore.

Čuli ste za to, da bi neko dobio posao mora da glasa i donese snimak glasanja kao dokaz SNS-u?

Gledao sam neki snimak u kojem neki funkcioner SNS, tako bar piše, kaže grupi ljudi, vi ste svi dobili posao zahvaljujući SNS. Oni ćute. E, kaže, onda stranci morate da vratite. Šta je sporno?! Ako im nije bilo glupo da dobiju posao zahvaljujući stranci, a što im je glupo da glasaju ili obilaze štandove? Voleo bih da mi nađete broj ljudi koji nije zaposlen u javnim preduzećima preko neke stranke posle 5. oktobra. To je taj zatvoreni krug. Ajde da ga presečemo i da se ne deli više posao preko stranke. Ne možemo da očekujemo da nam sistem promeni onaj koji je imao priliku, a nije. A sada kaže, e sad ću majke mi. A sad ćeš majke ti? I ja treba da mu verujem. U tome neću da učestvujem. Koncentrišem se na dela, a ne na reči. Ovde smo se svega naslušali decenijama i ova zemlja prema obećanjima trebalo bi da je odavno Eldorado. Ajde da se bavimo time ko je šta uradio. Nastavimo li samo da posmatramo ko šta priča i u odnosu na to se budemo postavljali, samo će nas lagati sve više i više.

SNS ima 800.000 članova što govori o sistemu u kom su ljudi ucenjeni i u takvim okolnostima nemamo regularne izbore?

U SNS bi vam rekli da to nije tačno. A toga ima decenijama unazad. SNS kaže izborni zakon su doneli žuti, ali nam ne kažu šta njih danas sprečava da ga promene?

Na vašoj listi je Ratko Dmitrović, koji je dao otkaz Srđanu Škori?

Inače mali kuriozitet je da je gospodin Škoro pisao za Zov, a ne Njujork Tajms, pre no što ga je Dmitrović postavio za šefa deska u Večernjim novostima.

Pisao je posle za Zov, a znate li da je smenjen jer je kritikovao vlast?

Tačno, posle se vratio tamo odakle je i došao. Što je zanimljivo znati. Inače nisam se bavio načinom na koji je Ratko vodio Novosti. Predlažem da o tome pitate njega. Zamislite kada bi meni Dmitrović došao i rekao kako da vodim opštinu Novi Beograd! Ja bih tog trenutka završio sve razgovore s njim. Vodim opštinu kako najbolje znam, a na ljudima je to na izborima da ocene. Pa ja sam jedan od retkih koji „ne pije kafu sa građanima svake srede“. Zašto? Jer je to populizam. Koliko njih može tako da dođe do mene nedeljno, par njih. Napravio sam sistem, servisni centar, u koji svako može da dođe i u roku od 72 sata dobije odgovor.

Gledate američke filmove?

Da.

Ko od vaših sa liste ih ne voli?

Nisam im tata da bih znao.

Vladan Glišić? On bi da se američki filmovi ne prikazuju u Srbiji?

Pitajte Glišića, ja obožavam američke filmove.

Izvor: NIN