Александар Шапић: Статус Косова не може да се реши без референдума

„Сигуран сам да не постоји ни један човек у Србији који је спреман да изађе и потпише експлицитну независност КиМ у овим околностима и под овим условима, а и кад би постојао, то је немогуће да уради, а да не промени устав, а да би се по тој тачци устав мењао, неопходно је да на референдуму то одлучи српски народ.  И без обзира на чињенично стање, које каже да је од 1999. године та територија практично окупирана и одузета силом”, каже у разговору за „Политику” Александар Шапић, председник Српског патриотског савеза.

„Чињеница је да ми имамо тамо мало ствари на које можемо да утичемо, али с друге стране, одрећи се тек тако, свесно, без ичега, једног дела своје територије, па чак и дела који на терену одавно не контролишете, то не познаје светска историја. Да ли ћемо за такву одлуку бити условљени озбиљнијим стварима од европског пута, то за сада не знамо”, истиче Шапић.

А уколико би то тражили од нас?

То не може да се деси без референдума. Веома је важно да оног момента кад и ако добијемо неку претњу, да се она обелодани и подели са народом. Уколико је признање услов за улазак у ЕУ, онда то грађанима треба такође рећи, да знају шта нас чека и какве су консеквенце. И позитивне и негативне. Свака одлука народа је легитимна, само што сви морају да буду свесни шта та одлука носи.

Како Ви гледате на решавање косовског проблема?

То је повезано са нашом међународном позицијом, односима са великим силама и европским путем. Нажалост, све што радимо везује се за Косово, иако од 2000. слушамо како наш европски пут и економски развој земље апсолутно неће имати никакве везе са тим. А како је време пролазило, све чешће смо имали прилике да слушамо од страних високих представника ЕУ или оних који су на челу снажних светских држава, како ће то ипак имати везе. Још мало фали да нам и званично поставе услов да морамо да признамо КиМ, ако желимо да останемо на европском путу, мада су неки чак и то у последње бреме изговарили.

На недавној седници СБ УН немачки амбасадор Кристоф Хојзген је рекао да морамо да признамо незвистност Косова, уколико желимо европски пут….

Бар је био поштен па рекао, али мислим да је одавно требало рећи да је то коначан немачки став, ако је. Да ли ће он да преовлада у ЕУ то ћемо тек да видимо, јер тамо има пет држава које нису признале Косово. По нашем Уставу је КиМ је саставни део Србије и од нас се тражи да га признамо, ако хоћемо да будемо пуноправни члан ЕУ, а рецимо од Шпаније се то не тражи. Данас немачка реч има једну тежину, пре 20 година имала је другу, а видећемо какву ће имати у периоду пред нама.

Да ли примећујете промене у односу великих сила према Косову?

Утисак је, да тај период када су Албанци на КиМ били повлашћени у сваком погледу, мало иза нас. Чак је и прецепција великих сила по овом питању другачија. Чињеница је да се од нас тражи да учествујемо у решавању тог питања, а до пре коју годину то чак није ни била тема. Сматарано је да је Косово завршена прича. Данас је ипак чини ми се мало другачије.

Како коментаришете најву доласка Сергеја Лаврова у Србију?

Мислим да је највећи Вучићев успех у спољној политици протеклих година, чињеница да је успевао да не нарушава односе с једнима, а да истовремено побошљава односе с другим великим силама. До сада је важило правило, да уколико имате добар однос са САД, онда је он немогућ и са Русима. Уколико економски сарађујете с Кином, онда нема сарадње са ЕУ и САД. Вучић је успео да сруши ту догму и постави нов став, а он гласи. „Интерес Срба и српског народа увек на првом месту“. А то што ће ићи у Вашингтон, неће га спречити да се одмах после чује са Путином или види са Ердоганом. То није ни мало лако и једно је озбиљно политичко умеће. Зато сам више пута понављао и пре ових избора да је спољна политика нешто са чим бих се потпуно сложио и да бих је и сам тако спроводио, наравно уколико бих знао и умео.

Али, када је реч о унутрашњој и одређеним персоналним решењима СНС-а, рекли сте да за разлику од спољне политике ту има неслагања. На кога сте конкретно мислили?  

Пре пар месеци након моје приче о спољњој политици, један ваш колега ме питао, ок а има ли нешто што се са СНС не слажете? Одговорио сам, „ да, са неким кадровским решењима“

У реду, али познато је да годинама однос Града Београда према Новом Београду није баш најбољи…

Немам проблем да то кажем и сада када смо са СНС-ом у власти у више општина – Новобеограђани нису заслужили третман који су до сада имали од Градске управе само зато што ја нисам део владајуће већине на нивоу града. То није исправно понашање и зато, уколико икада будем део извршне градске власти, никада нећу да се понашам тако према општинама са евентуалном другачијом већином.

Није тајна ни да су бивши градоначелник Синиша Мали и и актуелни заменик градоначелника Горан Весић Нови Београд у више наврата критиковали да не сарађује у градским пројектима, рецимо пензионерска картица или како не рушите нелегалне објекте. Слали су вам и буџетску инспекцију.

Прве две ставке које сте навели, а за које су нас критиковали, нису истина, јер све објекте које смо могли, ми смо срушили, а пензионерске картице нам нису никада ни послали, али зато јесу буџетску инспекцију.

И поред свега тога, мислите да би сада могле да се промене неке ствари и да више не буде те зле политичке крви?

Ја сам чак и у току кампање рекао, да би за Новобеограђане било боље да СНС буде на власти и у Новом Београду, како би постојала политичка вертикала са градом и републиком. Ја сам и после избора 2016. нудио СНС-у да заједно водимо општину јер сам знао колико је лакше функционисати када имате ту вертикалу.

Летос сте оценили и да СНС-у, математички, савезници у већини општина нису потребни, али да ће ваши локални одбори имати аутономију да одлуче о уласку у власт са СНС-ом. Јесу ли је заиста имали?

Имали су је. По мом мишљењу не постоји гора одлука него када централа неке странке забрани општинском одбору да прави договор са другима на тему локалне политике само зато јер постоје различитости на тему националне.

Да ли савезништва у другим општинама заиста нису имала ама баш никакве везе са тим ко ће чинити будућу већину на Новом Београду?

Предпостављам, да Вучић и ја нисмо нашли заједнички језик, да би СНС другачије разговарао са нама на локалу, јер им нигде нисмо били потребни. Али, формално није постојала узрочно-последична веза јер да јесте, ми би онда били део власти у свим локалним срединама, а пракса показује да није тако.

После отклањања свих непознатих око владајуће већине, део јавности то види као утирање пута ка Вашој кандидатири за градоначелника 2022. уз подршку СНС-а. Тврдите да се о томе није причало са председником државе…

Није се причало, а да ли ће се причати, засада не знам…

Да ли бисте за те изборе били спремни да први пут уђете у предизборну коалицију, што до сада нисте чинили?

Можда и бих, ако би се поставили довољно јасни циљеви. У овом тренутку то је релативно далеко…

Ово питамо, пошто су претходних дана поједини функционери СНС-а незванично истакли да нема шансе да Вама као кандидату 2022. дају подршку.

Па добро, они ваљда знају, чим то кажу.

Да ли постоји шанса да се и пре градских избора 2022. Ваши одборници у Скупштини града званично прикључе владајућој београдској већини?

Не знам шта би то конкретно значило? Да нам дају неко радно место?

Да постанете званични коалициони партнер СНС-у и у престоници?

Не знам има ли потребе за тим, видећемо како ће овај наш однос да се даље гради. Али то ми тренутно не делује као приоритетна тема.

Можда је добра тема за размишљање да избор градоначелника поново постане непосредан?

Већ 10 година се залажем за директан избор градоначелника и председенике општина. Не знам да ли је реално да се то промени до избора 2022, али свакако мислим да је непосредан избор исправнији за све бираче у Србији. Тако би се јасно знало ко је именом и презименом кандидат за највишу фукцију у граду или општини и та особа би имала аутоматски и далеко већу одговорност.

Ако 2022. ипак уз подршку СНС-а ипак постанете градоначелник, хоће ли Ваша десна рука моћи да буде Горан Весић?

Не волим хипотетичка питања, али увек шта год у животу да радим, радим са људима у које имам поверења.

У сусрет неким будућим изборима, да ли сарадња СПАС-а са СНС-ом Вас као Александара Шапића дугорчно може скупо да кошта?

Видећемо да ли ћу наставити да побеђујем. Ако будем још више побеђивао, значи да је ова одлука ипак била паметна.

Ваши посланици на првој седници Скупштине Србије се нису јављали за реч. Зашто?

Зато што је била једна тачка дневног реда и то је именовање председника Скупштине. Разумем да се јавио један из СПС-а да то образложи, али овако ми је изгледало као да су сви желели да искористе прилику јер их дуго није било на телевизији па ево и нас мало да чују. Дискусије које су се тамо чуле нису имале везе с дневним редом и ја сам нашим посланицима рекао да ми то нећемо да радимо. Посланици СПАС-а ће говорити само када то буде било неопходно.

Извор: Политика