Aleksandar Šapić: Status Kosova ne može da se reši bez referenduma

„Siguran sam da ne postoji ni jedan čovek u Srbiji koji je spreman da izađe i potpiše eksplicitnu nezavisnost KiM u ovim okolnostima i pod ovim uslovima, a i kad bi postojao, to je nemoguće da uradi, a da ne promeni ustav, a da bi se po toj tačci ustav menjao, neophodno je da na referendumu to odluči srpski narod.  I bez obzira na činjenično stanje, koje kaže da je od 1999. godine ta teritorija praktično okupirana i oduzeta silom”, kaže u razgovoru za „Politiku” Aleksandar Šapić, predsednik Srpskog patriotskog saveza.

„Činjenica je da mi imamo tamo malo stvari na koje možemo da utičemo, ali s druge strane, odreći se tek tako, svesno, bez ičega, jednog dela svoje teritorije, pa čak i dela koji na terenu odavno ne kontrolišete, to ne poznaje svetska istorija. Da li ćemo za takvu odluku biti uslovljeni ozbiljnijim stvarima od evropskog puta, to za sada ne znamo”, ističe Šapić.

A ukoliko bi to tražili od nas?

To ne može da se desi bez referenduma. Veoma je važno da onog momenta kad i ako dobijemo neku pretnju, da se ona obelodani i podeli sa narodom. Ukoliko je priznanje uslov za ulazak u EU, onda to građanima treba takođe reći, da znaju šta nas čeka i kakve su konsekvence. I pozitivne i negativne. Svaka odluka naroda je legitimna, samo što svi moraju da budu svesni šta ta odluka nosi.

Kako Vi gledate na rešavanje kosovskog problema?

To je povezano sa našom međunarodnom pozicijom, odnosima sa velikim silama i evropskim putem. Nažalost, sve što radimo vezuje se za Kosovo, iako od 2000. slušamo kako naš evropski put i ekonomski razvoj zemlje apsolutno neće imati nikakve veze sa tim. A kako je vreme prolazilo, sve češće smo imali prilike da slušamo od stranih visokih predstavnika EU ili onih koji su na čelu snažnih svetskih država, kako će to ipak imati veze. Još malo fali da nam i zvanično postave uslov da moramo da priznamo KiM, ako želimo da ostanemo na evropskom putu, mada su neki čak i to u poslednje breme izgovarili.

Na nedavnoj sednici SB UN nemački ambasador Kristof Hojzgen je rekao da moramo da priznamo nezvistnost Kosova, ukoliko želimo evropski put….

Bar je bio pošten pa rekao, ali mislim da je odavno trebalo reći da je to konačan nemački stav, ako je. Da li će on da preovlada u EU to ćemo tek da vidimo, jer tamo ima pet država koje nisu priznale Kosovo. Po našem Ustavu je KiM je sastavni deo Srbije i od nas se traži da ga priznamo, ako hoćemo da budemo punopravni član EU, a recimo od Španije se to ne traži. Danas nemačka reč ima jednu težinu, pre 20 godina imala je drugu, a videćemo kakvu će imati u periodu pred nama.

Da li primećujete promene u odnosu velikih sila prema Kosovu?

Utisak je, da taj period kada su Albanci na KiM bili povlašćeni u svakom pogledu, malo iza nas. Čak je i precepcija velikih sila po ovom pitanju drugačija. Činjenica je da se od nas traži da učestvujemo u rešavanju tog pitanja, a do pre koju godinu to čak nije ni bila tema. Smatarano je da je Kosovo završena priča. Danas je ipak čini mi se malo drugačije.

Kako komentarišete najvu dolaska Sergeja Lavrova u Srbiju?

Mislim da je najveći Vučićev uspeh u spoljnoj politici proteklih godina, činjenica da je uspevao da ne narušava odnose s jednima, a da istovremeno pobošljava odnose s drugim velikim silama. Do sada je važilo pravilo, da ukoliko imate dobar odnos sa SAD, onda je on nemoguć i sa Rusima. Ukoliko ekonomski sarađujete s Kinom, onda nema saradnje sa EU i SAD. Vučić je uspeo da sruši tu dogmu i postavi nov stav, a on glasi. „Interes Srba i srpskog naroda uvek na prvom mestu“. A to što će ići u Vašington, neće ga sprečiti da se odmah posle čuje sa Putinom ili vidi sa Erdoganom. To nije ni malo lako i jedno je ozbiljno političko umeće. Zato sam više puta ponavljao i pre ovih izbora da je spoljna politika nešto sa čim bih se potpuno složio i da bih je i sam tako sprovodio, naravno ukoliko bih znao i umeo.

Ali, kada je reč o unutrašnjoj i određenim personalnim rešenjima SNS-a, rekli ste da za razliku od spoljne politike tu ima neslaganja. Na koga ste konkretno mislili?  

Pre par meseci nakon moje priče o spoljnjoj politici, jedan vaš kolega me pitao, ok a ima li nešto što se sa SNS ne slažete? Odgovorio sam, „ da, sa nekim kadrovskim rešenjima“

U redu, ali poznato je da godinama odnos Grada Beograda prema Novom Beogradu nije baš najbolji…

Nemam problem da to kažem i sada kada smo sa SNS-om u vlasti u više opština – Novobeograđani nisu zaslužili tretman koji su do sada imali od Gradske uprave samo zato što ja nisam deo vladajuće većine na nivou grada. To nije ispravno ponašanje i zato, ukoliko ikada budem deo izvršne gradske vlasti, nikada neću da se ponašam tako prema opštinama sa eventualnom drugačijom većinom.

Nije tajna ni da su bivši gradonačelnik Siniša Mali i i aktuelni zamenik gradonačelnika Goran Vesić Novi Beograd u više navrata kritikovali da ne sarađuje u gradskim projektima, recimo penzionerska kartica ili kako ne rušite nelegalne objekte. Slali su vam i budžetsku inspekciju.

Prve dve stavke koje ste naveli, a za koje su nas kritikovali, nisu istina, jer sve objekte koje smo mogli, mi smo srušili, a penzionerske kartice nam nisu nikada ni poslali, ali zato jesu budžetsku inspekciju.

I pored svega toga, mislite da bi sada mogle da se promene neke stvari i da više ne bude te zle političke krvi?

Ja sam čak i u toku kampanje rekao, da bi za Novobeograđane bilo bolje da SNS bude na vlasti i u Novom Beogradu, kako bi postojala politička vertikala sa gradom i republikom. Ja sam i posle izbora 2016. nudio SNS-u da zajedno vodimo opštinu jer sam znao koliko je lakše funkcionisati kada imate tu vertikalu.

Letos ste ocenili i da SNS-u, matematički, saveznici u većini opština nisu potrebni, ali da će vaši lokalni odbori imati autonomiju da odluče o ulasku u vlast sa SNS-om. Jesu li je zaista imali?

Imali su je. Po mom mišljenju ne postoji gora odluka nego kada centrala neke stranke zabrani opštinskom odboru da pravi dogovor sa drugima na temu lokalne politike samo zato jer postoje različitosti na temu nacionalne.

Da li savezništva u drugim opštinama zaista nisu imala ama baš nikakve veze sa tim ko će činiti buduću većinu na Novom Beogradu?

Predpostavljam, da Vučić i ja nismo našli zajednički jezik, da bi SNS drugačije razgovarao sa nama na lokalu, jer im nigde nismo bili potrebni. Ali, formalno nije postojala uzročno-posledična veza jer da jeste, mi bi onda bili deo vlasti u svim lokalnim sredinama, a praksa pokazuje da nije tako.

Posle otklanjanja svih nepoznatih oko vladajuće većine, deo javnosti to vidi kao utiranje puta ka Vašoj kandidatiri za gradonačelnika 2022. uz podršku SNS-a. Tvrdite da se o tome nije pričalo sa predsednikom države…

Nije se pričalo, a da li će se pričati, zasada ne znam…

Da li biste za te izbore bili spremni da prvi put uđete u predizbornu koaliciju, što do sada niste činili?

Možda i bih, ako bi se postavili dovoljno jasni ciljevi. U ovom trenutku to je relativno daleko…

Ovo pitamo, pošto su prethodnih dana pojedini funkcioneri SNS-a nezvanično istakli da nema šanse da Vama kao kandidatu 2022. daju podršku.

Pa dobro, oni valjda znaju, čim to kažu.

Da li postoji šansa da se i pre gradskih izbora 2022. Vaši odbornici u Skupštini grada zvanično priključe vladajućoj beogradskoj većini?

Ne znam šta bi to konkretno značilo? Da nam daju neko radno mesto?

Da postanete zvanični koalicioni partner SNS-u i u prestonici?

Ne znam ima li potrebe za tim, videćemo kako će ovaj naš odnos da se dalje gradi. Ali to mi trenutno ne deluje kao prioritetna tema.

Možda je dobra tema za razmišljanje da izbor gradonačelnika ponovo postane neposredan?

Već 10 godina se zalažem za direktan izbor gradonačelnika i predsedenike opština. Ne znam da li je realno da se to promeni do izbora 2022, ali svakako mislim da je neposredan izbor ispravniji za sve birače u Srbiji. Tako bi se jasno znalo ko je imenom i prezimenom kandidat za najvišu fukciju u gradu ili opštini i ta osoba bi imala automatski i daleko veću odgovornost.

Ako 2022. ipak uz podršku SNS-a ipak postanete gradonačelnik, hoće li Vaša desna ruka moći da bude Goran Vesić?

Ne volim hipotetička pitanja, ali uvek šta god u životu da radim, radim sa ljudima u koje imam poverenja.

U susret nekim budućim izborima, da li saradnja SPAS-a sa SNS-om Vas kao Aleksandara Šapića dugorčno može skupo da košta?

Videćemo da li ću nastaviti da pobeđujem. Ako budem još više pobeđivao, znači da je ova odluka ipak bila pametna.

Vaši poslanici na prvoj sednici Skupštine Srbije se nisu javljali za reč. Zašto?

Zato što je bila jedna tačka dnevnog reda i to je imenovanje predsednika Skupštine. Razumem da se javio jedan iz SPS-a da to obrazloži, ali ovako mi je izgledalo kao da su svi želeli da iskoriste priliku jer ih dugo nije bilo na televiziji pa evo i nas malo da čuju. Diskusije koje su se tamo čule nisu imale veze s dnevnim redom i ja sam našim poslanicima rekao da mi to nećemo da radimo. Poslanici SPAS-a će govoriti samo kada to bude bilo neophodno.

Izvor: Politika