Интервју са Александром Шапићем: Некада је водио битке у базену, данас води битке против подела у друштву

Као што је водио битке у базену као ватерполиста, тако данас води битку против подела. Некадашњи прослављени ватерполиста Александар Шапић, који је сада председник општине Нови Београд и лидер једне од најмлађих српских странака СПАС, у разговору за Српски телеграф поручује да је спреман да буде елиминисан са политичке сцене уколико су поделе оно што Срби желе.

Присећајући се уласка у политичку арену, Шапић је говорио о бившим саборцима из Демократске странке, али и зашто је ову странку практично напустио још док је Драган Ђилас био њен лидер. Отворено је говорио о Оливеру Ивановићу, о пријатељству које је почело током Ивановићевог тамновања у затвору.

У политику је, каже, ушао из наивности, али и за бившу и садашњу власт има исту поруку:

Увек поручујем да остају доследни у ставовима које су рекли као опозиција јер по доласку на власт тек имају шансе да их примене. Као опозиција можеш да кажеш шта хоћеш, али не можеш ништа да урадиш. Кад постанеш власт, немој да заборавиш све оно што ти је сметало док си био у опозицији.

Како сте одабрали баш Демократску странку?

То се заснивало на мом личном односу са Борисом Тадићем. Најближа ми је била његова визија јер ми се тада чинило да је то довољно широка политика, једнако и национална и окренута свету. Сматрао сам да је то добар курс. У све то сам ушао заиста случајно и из потпуног незнања, јер да сам тада имао ово знање о политици, то никад не бих урадио. То је била само жеља да помогнем својом крају, граду, држави пошто сам играјући и живећи у иностранству видео и упознао многе ствари. Никад се нисам позивао на оно што сам урадио као спортиста јер то није никаква гаранција да будем добар политичар.

Да ли су вас колеге брзо прихватиле?

Генерално, људи који се у Србији професионално баве политиком имају дозу ниподаштавања према онима који долазе из других сфера. Сматрају себе способнијима и вреднијима. Мислим да ме тај политички еснаф никада није прихватио на прави начин, али ме то никад није ни погађало јер је ипак народ тај који на крају бира, а не самопроглашени политички стручњаци.

Странку сте напустили док је још је Драган Ђилас био њен председник. Какав је био растанак?

Из ДС сам отишао без иједне изговорене ружне речи са моје стране. Они су сматрали да немам довољно знања, умећа, политичке вештине. Због свега тога нисам желео да им будем камен у ципели, а још мање да стојим на путу њихове среће, па сам изашао. На њихове ружне речи упућене мени нисам реаговао јер је за свађу увек потребно двоје.

Бирани сте у два мандата за председника општине Нови Београд. Како вам је то успело?

Успео сам да у малом простору политичког деловања поставим другачија правила понашања, која нису постојала на политичкој сцени до сада. Ако ми се буде указала прилика у будућности да то буде већи простор, ни тада нећу мењати та правила. Иако сам опозиција у граду, не гласам увек против свега што предлаже власт, посебно онда када бих и сам то урадио да сам у прилици. Не могу да гласам против нечег што је добро само зато што ја то не радим.

Тешко сте поднели што су и власт и опозиција морали да разговарају о изборним условима пред представницима Европског парламента.

Желим да странац више никада не буде медијатор разговора међу Србима. У овим преговорима власти и опозиције нисам хтео да причам на енглеском са Србином, ма колико се разликовали по својим ставовима. Не могу у Београду са Србином да причам на страном језику. Странци су добродошли, али не као посредници у дијалогу међу Србима. Ја сам на тим разговорима причао на српском, па су ме преводили странцима.

Мислите ли да је Србима потребно дефинитивно измирење и уједињење?

Српском народу је довољно подела вековима и ја га нећу додатно делити. Ту сам да му нађем тачку спајања, а ако Срби желе поделе, нећу бити део тог плана. Време ће показати да ли сам у праву што желим да мењам традиционално лош начин размишљања или ће ме то појести. У том случају, спреман сам да будем елиминисан са политичке сцене.

Били сте пријатељ са Оливером Ивановићем?

Нисам га познавао дуго. Мој први контакт са њим остварен је док је још био у затвору и ја сам га тада неколико пута јавно подржао јер ми се некако чинило да то овде пролази незапажено. Након тога ми се јавила његова супруга Милена, која ми је пренела да Оливеру пуно значи то иако се не познајемо.

Заједно сте обишли Високе Дечане, а онда га и подржали на изборима. Он је то тражио од вас?

Кад је изашао из затвора, јавио ми се и изразио жељу да се видимо у Београду и захвали ми се. Тад смо се упознали и кренуло је наше пријатељство. Кад је почела кампања за изборе у Митровици, питао ме је да ли бих га подржао, и ја сам то прихватио. У јеку кампање отишао сам код њега доле и тамо био два дана, обишли смо манастир Високи Дечани и разговарали са игуманом Савом Јањићем.

Како је Оливер све то доживео?

Обилазећи Косово, схватио сам заправо колико је напета ситуација, али је Оливер увек био пун оптимизма, на све је гледао позитивно. Стално је понављао да ситуација мора да се смири, међу Србима, пре свега. Говорио је и да морамо да живимо са Албанцима јер су то наше комшије. Нажалост, недуго после тога десило се убиство и ја сам једини обуставио кампању на седам дана, не желећи да то користим у политичке сврхе. Одједном су сви постали његови пријатељи, а ја сам се једноставно само склонио сматрајући да је најмање што можемо да урадимо да га пустимо да почива у миру.

Шта мислите о честим нападима на његову супругу којима је изложена на друштвеним мрежама?

Милена може да вам буде симпатична или не, али пре него што било шта кажете о њој, ставите се на њено место. Недајбоже никоме!

Важно је да се бламирамо
Када сумирате досадашња искуства, има ли нечега што бисте волели да нисте урадили?

Много тога, али су ми мале могућности које пружа моја функција то онемогућавале. Такође, проблем сам имао и са чињеницом да нисам део власти у граду и републици, па ту никакву помоћ имао нисам, штавише, био сам спречаван.

Смејали су вам се због лапсуса. Шта је оно што ви мислите да је ваш највећи гаф, блам?

Креатори јавног мњења у медијима, који мисле, како ви кажете, да је блам кад прогуташ слово, обично своје животе живе без блама, убеђени у своју памет и исправност. Мене би њихов живот био блам, њих је моје прогутано слово блам и тако укруг. Важно је да се бламирамо.

Не у власт по сваку цену
Излазите на изборе, истраживања показују да сигурно улазите у Скупштину. Какав резултат очекујете?

Очекујем добар резултат.

Да ли је могуће да СПАС после 26. априла буде у коалицији са СНС?

То зависи од много фактора, тако да на то питање немам одговор на данашњи дан. У власт ради власти сигурно улазити по сваку цену нећу.

С ким никако не бисте склопили савез?

Исувише смо ми данас мали да бих на тај арогантан начин постављао ствари. Оно што је сигурно јесте да преко својих људских и политичких начела прелазити нећемо без обзира на то ко је у питању.

У вашој биографији стоји да сте постигли највише голова. Који вам је омиљени?

Сваки.

Можете ли да испричате неку анегдоту из спортских дана?

Немојте да се љутите, али то је питање које највише мрзим, одувек.

Опробали сте се и као глумац. Има ли ту нека занимљивост коју бисте поделили са нашим читаоцима?

То да сам имао луду срећу да тај филм уђе у историју српске кинематографије и да га људи воле.

Где је жешћа борба, у спорту или у политици?

Свугде је тешко.

Извор: Српски телеграф